Prva liga Srbije

Izvor: Zajednica

Polufinale Kupa Srbije, standardan član u Prvoj ligi Srbije, ali pre svega afirmacija mladih fudbalera koji bi mogli jednog dana da budu budućnost našeg fudbala. Tako možemo opisati Grafičar, filijalu Crvene zvezde koja iz godine u godinu pokazuje veliki napredak, a za sve to je bilo potrebno mnogo odricanja, vremena, truda…

Kada se osvrnemo na sastav, prosek godina je 24, što dovoljno govori koja je vizija Grafosa u srpskom fudbalu. Ne jure rezultate i bodove, već konstantnost i nešto po čemu bi mogli da budu prepoznatljivi. Upravo stoga, kasniji transferi Andrije Maksimovića i Veljka Milosavljevića iz Crvene zvezde daju dodatnu težinu, jer je pomenuti tandem prethodno nosio ljubičasti dres i kalio se iza juga Marakane.

Evropa sada drugačije gleda na Grafičar, a za sajt Super lige Srbije pričao je sportski direktor kluba, bivši fudbaler Crvene zvezde – Dušan Anđelković.

– Sezona je donekle jako uspešna, imali smo priliku da igramo plej-of, delio nas je bukvalno gol u Odžacima, imali smo i šansu u 95. minutu… Bili smo veoma blizu, tako da ne mogu da kažem da je to bodovno bilo toliko loše. Jer, mi smo generalno filijala Crvene zvezde, projektujemo igrače i nama je cilj plej-of da bismo razvijali te mlade fudbalere, da bi igrali nekoliko kvalitetnijih utakmica – počeo je Anđelković za sajt Super lige Srbije.

Plasman u polufinale najmasovnijeg takmičenja u Srbiji sigurno je oznaka Grafosa u sezoni 2025/26.

– Ova sezona je, po mom mišljenju, ušla u istoriju, jer smo stigli do polufinala Kupa Srbije. Mislim da smo i tu utakmicu protiv Vojvodine odigrali dobro, u nekom malom spektaklu, gledam u odnosu na nas i veličinu kluba. Ne mogu da kažem da smo odigrali sjajno, pošto bismo onda prošli u finale. Primili smo gol, izjednačili kasnije, imali smo šansu na 1:1, držali smo Vojvodinu, morala je da bude oprezna do kraja.

Bio je predstavnik Prve lige Srbije u tom polufinalu, zajedno sa Jedinstvom, pa je donekle poslata i poruka eliti da se fudbal igra i u nižem rangu.

– Mislim da je dobro. Grafičar iz godine u godinu igra veoma dobro u Kupu Srbije, sad kada bih išao po sezonama, pobedili smo Spartak iz Subotice, Železničar iz Pančeva, TSC, Radnički iz Niša, igrali sa Partizanom 1:1 u Humskoj, pa bili poraženi posle penala, od Vojvodine na isti način pre nekoliko godina u Beogradu. Mislim da nam prijaju te utakmice, prosto izlazi kvalitet na videlo tih nekih fudbalera kojima je možda lakše da igraju mečeve na višem nivou. Naravno, to im ne daje za pravo – da bi došao na taj nivo, moraš da budeš najbolji gde si sada trenutno, a to je Prva liga Srbije.

Grafičar je imao krizu rezultata krajem sezone, kada se strahovalo i od ispadanja.

– Bili smo prvi u plej-autu kada je počelo, sa najboljim rasporedom. Pobedili smo prvu utakmicu, onda je došlo do niza utakmica na kojima nismo uspeli da trijumfujemo, te dođeš u situaciju koja nije prijatna, neočekivana je… Opet kažem, s jedne strane mi je drago što su ti mlađi igrači koji tek ulaze u ozbiljan seniorski fudbal osetili malo kad je teško. Kada idemo u Novi Sad – oni ili mi. Bukvalno je bilo – moramo da pobedimo utakmicu.

Ipak, Dušan Anđelković i klub nisu hteli da razmišljaju uopšte u tom pravcu.

– Hoćete iskreno, ja sam rekao “da se razumemo, mi ne smemo da ispadnemo iz lige”. Kad kažem ne smemo, naravno da možemo i tu ne može ništa da spreči ako ne budemo dobri, ali moj mozak nije hteo da prihvati, jednostavno ne može, pobedićemo u Novom Sadu, o tome sam samo razmišljao.

Odlazak Marka Neđića je još jedan pečat koji je obeležio sezonu za nama u Grafičaru.

– Kada je trener više od četiri godine u klubu, ti znaš sve njegove odluke, razmišljanja, on zna tim, ekipa poznaje njega, donekle već imamo postavljena očekivanja. Neđić je radio sjajan posao i mi koji smo uvek davali podršku. Drago mi je što smo klub koji je više od četiri godine imao jednog trenera, složićete se da je to retkost sada. Izgubite tri, četiri utakmice, odmah te otpisuju. Zbog toga nam je drago.

Milan Stegnjaić se brzo adaptirao i doneo sa timom važne bodove na kraju prvenstva.

– Došao je Stegnjaić, koji je mlad, potencijal je. Tek ulazi u ovaj fudbal. Klub je prepoznao njegov kvalitet i da može biti trener za duži period. Moram da podvučem, i u tom periodu loših rezultata imali smo dosta nesrećnih situacija, stopostotnih šansi protiv Tekstilca i ostalih timova, posle primiš gol i gubiš bodove. Naravno, Stegnjaić je mlad trener, dok se adaptirao na ekipu, drugi sistem igre i taj splet nesrećnih okolnosti doveli su do toga. Mi smo svakodnevno imali sastanke sa njima kada je krenula ta minus faza, jer ništa ne sme da se prepusti slučaju. Bavili smo se sportski, da tim igračima kažemo šta ih čeka.

Koliko god bilo iznenadno, Grafičar je posle odlaska trenera ostao dosledan i nije tražio prekaljenog stručnjaka.

– Pogazili bismo sve, taj put kao Grafičar i Zvezdina filijala imamo. Time pokazuješ da nisi stabilan u svom razmišljanju, ideologiji, nego smo onda kontra. Onda smo mi dali 200 odsto, da pomognemo, koliko svako od nas može, u komunikaciji, jer je teren jedino merilo. Ja sam samo rekao da ne možemo da ispadnemo iz lige, čvrsto sam verovao u to. Polufinale Kupa pokazuje to, na kraju i izbacivanje igrača, znamo za koliko novca su prodati. Naravno, najviše zbog igranja u Zvezdi, ali treba doći uvek do toga…

To je na kraju donelo boljitak celom klubu, ali i Stegnjaiću, koji se u trenutku našao u teškoj situaciji.

– Mnogo! Trener je sazreo za mesec i po dana, ali ne samo on. Sada i mi vidimo kako fudbal može da ode u neki drugi smer, kako gledaš na utakmicu, trening, pripreme. Ali moram da kažem da od priprema i treninga, sedmodnevnog ciklusa – mi smo na visokom nivou, kao jedan superligaš. I igrači, njihov odnos prema treningu, želja se nikada nije dovodila u pitanje. Govorio sam, i ako treba da ispadnemo iz lige, da ja ne mogu da im zamerim jer su ostavili srce na terenu. To je prednost Grafičara i kad dovodimo igrače gledamo da dovedemo karakterno kvalitetne igrače ili ove koji su prošli svlačionicu Crvene zvezde, kao što su Slavoljub Srnić, Darko Lazić, da nekoga sada ne izostavim… Ima ih mnogo.

Ima dosta mladih igrača, ali i onih iskusnih, koji pomažu talentovanim fudbalerima.

– Iz svog iskustva, dosta toga se promenilo. Promenili su se mladi igrači, ceo fudbal. Mi možemo da se sećamo uz kafu kako je nekada bilo, ali mi moramo da pratimo moderan fudbal. Svi! Od trenera, fudbalera, funkcionera, predsednika klubova, promenili su se fudbaleri, imaju drugačija razmišljanja. Znaju oni gde su i veoma je važno što znaju gde mogu otići odavde, a to je veliki klub. Oni žele da dođu ovde, to nam je bio glavni cilj, znaju da je potencijalna stanica prvi tim Zvezde. Ne treba samo da pričamo o transferima, naravno. Mi kao mladi, starijeg igrača si gledao kao Boga, to je dobro fudbalsko odrastanje jer posle svega dolazi lakše. Imali smo ekstremno veliko poštovanje. Isto tako je i sada, to izuzetno primećujem kod mladih momaka.

Ne libi se i Anđelković da udeli neki kompliment, da savet i pomogne mladom igraču.

– Ja imam neki svoj stil ili način na koji ja vodim svoj deo posla. Imaju veliko poštovanje, slušaju kada im dajem savete, jer znaju da su dobronamerni. Ne želim nikada da preterujem u tome, imaju trenera i stručni štab, da se ne mešam. Želim da radim svoj posao, ipak mora da se zna hijerarhija, nekada nije dobro mešati se.

– Mladi igrači se guraju, prave se sada planovi. Prve dve nedelje smo u Beogradu, posle putujemo na Zlatibor, ima vremena do kraja prelaznog roka. Nikada mi sto odsto ne znamo ko će se priključiti, ali i adaptirati dobro. Ako se brzo adaptira iz redova omladinaca ostaje, ako ne – on će šest meseci još igrati u juniorskoj kategoriji, pa se onda gleda njegov napredak. Ako vidimo da je on veliki nivo, možda će da dalje ide. Evo, Vasilije Kostov je jedini fudbaler koji je preskočio… Ljudi iz Zvezde su videli i prepoznali njegov talenat.

O Andriji Maksimoviću i Veljku Milosavljeviću, kasnijim istorijskim transferima Crvene zvezde.

– Sada bih slagao da kažem da sam mogao da znam. Ne volim da pričam „ja sam rekao“, volim da kažem, pa ako bude – bude. Kostov je vanserijski talenat i to se znalo, ali uvek imate to pitanje adaptacije na seniorski fudbal, pogotovo u Crvenoj zvezdi. Zvezdan Terzić, Marko Marin i Mitar Mrkela su pogodili sa njim. Bio sam direktan svedok dolaska i razvoja Andrije Maksimovića i Veljka Milosavljevića. Radilo se svakodnevno. Mali Mesi kada je došao, o kvalitetu je neosporno pričati, ali vraćam film… Igrao je prvu ili drugu utakmicu u Mitrovici, on veliki talenat, mršav, sitnija građa, kiša, teren bukvalno blato. Njegovi prijemi lopte, velika želja da uradi ono što je najbolje u datom trenutku, a oni ga tuku, međutim, on ustaje i ide dalje. Tu vidiš da on ima to nešto. Bile su mu potrebne takve utakmice, koliko god ih odigrao, očvrsnuo je i mogao je donekle da zna šta ga čeka u superligaškom fudbalu. Morao je da shvati da ne može da dribla po pet igrača, da se reši lopte, pa nastavak… Da bi neko shvatio govorim – to je kaljenje, moraš da osetiš taj fudbal.

Teško je afirmisati se u seniorskom fudbalu, Grafičar se smatra kao dobrom sredinom upravo za taj proces.

– Često volim da kažem – omladinski fudbal, to skoro da nije isti sport sa seniorskim ozbiljnim fudbalom. To je samo adaptacija za ono što te čeka u karijeri. Ko to ne shvati, zato se gube takvi igrači. Navikne da predribla četvoricu… Neću da nabrajam imena, imali smo situaciju da su neki drugi fudbaleri mnogo kvalitetniji od njih, jer se nisu adaptirali na seniorski fudbal. A Milosavljević je igrao protiv Smedereva, namestio je gol Sremčeviću, tu utakmicu sam rekao „ljudi, ovo što sam danas video je neverovatno“. Njegov karakter, duel, skok, tehnika, na kraju centrira za gol, negde prepoznaš u njemu kvalitet. To je samo jedan deo, dali su mu šansu, sve je posle ostala istorija i taj transfer u Premijer ligu.

Bilo je teško upravi Grafičara da dokažu da je upravo ovaj klub dobar za stepenik više u seniorskom fudbalu, posle rezultata i transfera ističe Anđelković da je mnogo lakše.

– I naš posao je da dokažemo tim nekim klincima da nije kazna, a ne samo da im pričamo. Sad smo im dokazali. Neću da pominjem cifre i koliko je fudbalera prošlo kroz Grafičar, svako ko ne vidi sebe da može da igra, pa mu je lakše da ode u drugi klub gde smatra da ima veću šansu – neka ide, ali smatram da bi ovakvu priliku trebalo da iskoristi na pravi način. Napravili smo dobar iskorak, da ti igrači pronađu sebe. Meni se svideo, na primer, Gudelj, on je isto prošao Grafičar, sada je u Zvezdi. Naravno, tek je na njemu da radi i napreduje.

Evropa prati Grafičar, u toku je i renoviranje stadiona, a glavni cilj ostaje jasan – afirmacija talenata.

– Veoma je zanimljivo da mnogo ljudi prati Grafičar. Zvezdina filijala, drugo što je dosta igrača izašlo, prodao je dosta igrača iz svog kluba, Evropa posmatra i Prvu ligu Srbije. Zasad nije neki cilj da se uđe u Superligu Srbije, važno je da nastavimo sa afirmacijom mladih igrača, da se borimo u plej-of utakmicama kako bi oni imali što više utakmica u nogama, onih kvalitetnijih. Hoćemo da budemo stabilni, čvrsti na zemlji, tačno znamo kakvi smo, naravno i greši se, ali imamo komunikaciju svaki dan, za šta god da je potrebno. I otvoreni smo, svako iznosi svoje mišljenje. Novi stadion će biti prelep, sada su tzv. „grubi radovi“, ali verujem da će se svima svideti, ne znamo tačno kada će biti završen.

– Ne valja čovek da priča o sebi. Mislim da sam mnogo napredovao. Šta je meni važno – što više prepoznavanja kvalitetnih igrača, komunikacije, odnosa, ovo je sistem – nisi jedinka. Mogu da kažem što se tiče tih stvari da sam zadovoljan, da je moglo bolje – moglo je. Moja neka vizija je kada dovodim igrače, da budu karakterno jako dobri ili CV za poštovanje. Primer Luisa Ibanjeza, kada on može da uklize na treningu i bori se za svaku loptu, zašto ne bi mlad igrač pred kojim je tek karijera. To moraš da izabereš… Zadovoljan sam, težim ka više i uvek ću, trudiću se da budem bolji iz dana u dan – poručio je Anđelković.