Prva liga Srbije

Izvor: Zajednica

Iako još nije kraj iste, jesenja polusezona u Prvoj ligi Srbije apsolutno je protekla u dominaciji fudbalskog kluba Zemun. Bez poraza u 18 utakmica, sa 10 bodova više od najbližih pratilaca (Voždovac i Mačva), Gornja Varoš sanja povratak u elitu.

O fenomenu ove generacije, planovima za Super ligu od kojih „ne mogu da pobegnu“, infrastrukturi, ali i teškim danima kada se klub gasio, za sajt Prve lige Srbije govorili su sportski direktor Marko Đalović i trener Milan Kuljić.

Do pauze su ostala još četiri kola, jesen iz snova je iza njih, ali i oprez pred proleće.  Iako su u Zemunu verovali u svoj rad od starta, razlika na tabeli i način na koji je ostvarena iznenadili su malo i same čelnike kluba.

– Iskreno govoreći, da nam je neko pre početka prvenstva rekao da ćemo doći u ovu situaciju, da iz 18 utakmica imamo 12 pobeda i šest nerešenih rezultata, bez poraza, mi ne bismo verovali, najiskrenije – počinje priču direktor Đalović i dodaje:

– Svakako smo se spremali i radili da prvenstveni cilj bude ulazak u taj plej-of, znači u šest ekipa. A ako nam se otvori put, zašto ne i da se borimo za ulazak. Ispostavilo se tako da smo krenuli izuzetno dobro, iznad svih očekivanja i sad nam je cilj da nastavimo u ovom smeru. Da nastavimo niz nepobedivosti i, ako da Bog, da se plasiramo u Super ligu Srbije.

Uprkos euforiji u javnosti koja Zemun već vidi u najvišem rangu, direktor kluba „spušta loptu“.

– Ja sam prilično oprezan što se toga tiče. Jeste razlika trenutno 10 bodova, ali sami znate, ovo je nepredvidiva liga. Jedan ili dva loša rezultata i automatski ulazite u problem. Više nas javnost promoviše kao sigurnog učesnika Super lige sledeće godine, nego što mi to sami hoćemo i želimo. Naravno da nam je to cilj, ali ja se ne bih zaletao još uvek. Ima još dosta da se igra, tek smo na polovini. Imamo još 12 kola regularnog dela i posle plej-of, pet utakmica. Tako da, ponavljam još jednom, ne bih se puno zaletao. Videćemo, ja se nadam da će tako biti u maju sledeće godine.

Ključ rezultata leži u specifičnoj selekciji, Đalović otkriva da su ljudski kvaliteti bili presudni pri formiranju tima.

– U principu, ja sam napravio spisak određenih igrača po pozicijama. Na svakoj poziciji je bilo po dva-tri imena. Naravno, u skladu i u dogovoru sa trenerom, mi smo se odlučivali za određenog igrača. Prvenstveno, moje lično mišljenje, iako nisam dugo funkcioner, je da treba gledati igrače kao ljude, kao osobe, pa tek onda fudbalske kvalitete. Jer, da kažem, svlačionica je sve. Ako je jedan igrač odličan, a u svlačionici pravi problem, automatski i cela ekipa ima problem. Znači, prvenstveno je bitno da je dobar kao čovek, da je dobar kao drugar, da je dobar kao saigrač, pa tek onda fudbalski kvaliteti.

Odnos sa šefom stručnog štaba je temelj stabilnosti.

– Mislim da je trener prvog tima glavna figura u klubu. Odnos trenera i sportskog direktora trebalo bi da bude uzajaman, sa puno poštovanja i sa puno verovanja. Znači, ako mi ne verujemo jedan drugom, onda nismo na pravom putu. Moj odnos sa šefom stručnog štaba je, mogu da kažem, drugarski, prijateljski. Poznajemo se iz mojih igračkih dana. Ovo je njemu treći mandat u fudbalskom klubu Zemun, tako da između nas nema tajni. Dogovaramo se i pričamo o svemu, tako da je saradnja, što se mene tiče, na najvećem mogućem nivou i tako će i ostati.

Za razliku od letnjeg perioda, Zemun u zimski prelazni rok ulazi sa mnogo boljom reputacijom.

– Sada za nas ide najvažniji deo, prelazni rok. Pripremamo se polako, već su neka imena u opticaju. Iskreno govoreći, prošle godine na leto, kad se Zemun vratio u ovu ligu, 15 dana niko nije hteo da dođe na razgovore, kamoli u klub da vidi kakva je situacija. Posle nekih 15-20 dana, kad su ljudi videli šta je i kako, situacija se promenila. Sad nam je mnogo lakše da dovedemo igrače, pogotovu što je finansijski klub stabilan. Sada planiramo da ekipu pojačamo sa tri-četiri imena, koja neće tu da dođu da popune broj, koja će nam biti stvarno pojačanja, da nam pomognu da ispunimo sadašnji cilj, a to je plasman u Super ligu – rekao je Đalović, te se osvrnuo i na aktuelni kadar:

– Lično bih voleo da svi ostanu. Ali realno i iskreno to nije moguće. Dosta sadašnjih igrača Zemuna je igralo Super ligu i ima iskustva. Mi smo to gledali da napravimo neki spoj mladosti i iskustva. Plan je da uvedemo i dovedemo što više mlađih igrača, takozvanih bonusa. Ako je ikako moguće iz naše škole. I taj trend smo uhvatili.

Nastavio je Đalović da govori o omladinskoj školi, gde je, pre svega, pohvalio direktora Nenada Kisa.

– Škola je bila u nekom zapećku, zato što je i prvi tim bio Srpska liga. Problem je da dovedete vi neko dete, da mu kažete „dođi u omladince, pomozi nam, mi ćemo tebe posle u prvi tim“, a on kaže „pa kako prvi tim, a Srpska liga“. Samim tim, s napretkom prvog tima i nama je lakše da dovedemo igrače u omladinski pogon. Dolazi sve više igrača. Nadam se, ako da Bog da uspemo i teren da uradimo, postoji neka priča da uradimo i veštak. Ako to bude, ja mislim da će automatski da se broj dece u našoj školi poveća za minimum 100 dečaka. Imamo tri igrača iz naše omladinske škole u prvom timu. Ne kažem da je puno, ali nije ni malo s obzirom kakva je situacija bila. I tu velika zahvalnost ide na adresu direktora Nenada Kisa.

Ipak, kada se podvuče linija, El Fardu Ben je svakako najzvučnije pojačanje kluba. Njegov dolazak bio je senzacija, a Đalović otkriva pozadinu tog transfera.

– Ovom prilikom ja bih da se tom čoveku prvenstveno zahvalim. Igrao sam u karijeri sa dosta tamnoputih igrača, ali on je najbolji kog sam ja upoznao. Takav čovek se ne rađa. Iskreno, nije džabe on legenda Zvezde i nije slučajno što njega toliko ljudi vole. On nema problem, nikada problem nije imao ni sa Grobarima. Njegov osmeh razara – rekao je Đalović i nastavio:

– A kako je došlo do dolaska? Mi smo znali i čuli smo da on trenira u Pančevu i uz pomoć, moram da kažem i da im se zahvalim ovom prilikom, Milana Borjana i Jagoša Vukovića, koji su sa njim dobri drugari, igrali su sa njim, uspeli smo da ga nagovorimo da dođe. On je čovek najnormalnije prihvatio, video je kakva je situacija. Oko finansija bukvalno smo za tri minuta sve završili. U suštini, on ima želju da nastavi svoju karijeru što je duže moguće i ima želju da igra Afrički kup nacija sada u decembru. I mi smo tu, na obostrano zadovoljstvo, našli interes i bukvalno smo se dogovorili za pet minuta. Koliko ja znam, on već živi ovde, on je kupio nekretninu. Sin mu ide ovde u privatnu školu. Jedan sin mu trenira u Grafičaru, a drugi u 011. Ja ga nagovaram da dođe, da dođu i jedan i drugi kod nas.

Pojašnjava direktor Zemuna i specifičnost finansiranja kluba.

– Ne kažem da su to neka velika finansijska sredstva, ali su stabilna, što je za mene najvažnije. Bitnije je da igrač ima redovna plaćanja, kolika god da su ona, nego da se obećavaju neki kule i gradovi, a da se ne ispunjava kao u nekim klubovima. Znate kako, mnogo ljudi ne zna da u Beogradu nije isto kao i u drugim gradovima. Na primer, mnogo ljudi misli da predsednik opštine Gavrilo Kovačević, koji je alfa i omega kluba, preko opštine daje novac. A to nije moguće po zakonu. Znači, u Beogradu važi jedan zakon, a u drugim gradovima drugi. Zato mi imamo sponzora, kompanija PMC, koja nam bukvalno daje 80 do 90 procenata našeg budžeta i zato je finansiranje stabilno.

Ulazak u Super ligu nosi infrastrukturne izazove, pre svega osvetljenje stadiona u Gornjoj Varoši.

– Šminkanje je neophodno. Mnogo još stvari… Baš sam u sredu ujutru bio na sastanku sa predsednikom, pokrenula se priča oko reflektora. Mislim da su nam reflektori veći prioritet nego teren. Jer bez reflektora ne može da se igra Superliga Srbije. Teren ćemo dovesti u normalno stanje i on je, hvala Bogu, dobar. Sa te strane ne bi trebalo da imamo problem, ali su problem reflektori. Nadam se da ćemo da uspemo da dođemo do finansijskih sredstava koja nisu mala. Najviše na svetu bih voleo da zasija Zemun i da Zemunci dođu uveče na utakmicu i da napune stadion. Alternativa je verovatno neki drugi teren, ali sad o tome još nismo razmišljali, mi prvo razmišljamo pozitivno, da uspemo da uradimo reflektore. Iskreno, bila bi prevelika šteta bila da ne igramo ovde i mnogi navijači ne znam da l’ bi i išli na gostovanja. Zato se i trudimo, i Savez nam je obećao neka sredstva, tako da se nadam da ćemo uspeti da nekako do leta napravimo reflektore. Mislim da je to od izuzetne važnosti. Znate kako, Zemunci kažu za sebe, ovde je lokal patriotizam izrazito izražen. Oni za sebe kažu da nisu Beograđani, nego su Zemunci. Da su grad pored Beograda. Zato je nama i bitno i važno da uspemo da uradimo reflektore, da se prvi put u istoriji utakmica odigra u noćnom terminu.

Đalovićeva priča u Zemunu je emotivna. Od igrača koji je došao u teškom trenutku, do funkcionera koji „ne spava“ zbog kluba.

– Ja nisam rođeni Zemunac, ali sam ovde evo desetak godina, što kao igrač, što kao funkcioner, porodicu sam preselio ovde, znači ja sam postao Zemunac. Izrazito mi je drago što je klub u ovakvom stanju. Ponosan sam i na ove ljude koji sada trenutno rade u klubu, jer nas troje-četvoro ljudi, entuzijasta, je rešilo da digne klub iz pepela, iz ponora, jer je 2021. godine bio klub pred gašenjem. Zato kažem, ponavljam, izuzetno sam ponosan na nas kako smo uspeli da ga dignemo uz razne probleme. Kao fudbaler ovde, ja sam igrao sa omladincima Prvu ligu Srbije. Preživeo sam apsolutno sve i svašta. Od Super lige, Prve lige, Srpske lige, od nedostatka vode, nedostatka opreme, finansije da ne spominjem, nedostatka karantina. Iskreno, mogao sam milion puta da odem iz Zemuna u neki drugi klub, ali nisam hteo. Nešto me vuče ovde. To je neka unutrašnja ljubav koja se ne objašnjava. Čak me i supruga pitala: „Čoveče, šta se dešava s tobom, dolaziš kući, ne spavaš zbog Zemuna?“ Mislim da to malo prelazi neku granicu normalnosti, ali ja ovaj klub toliko doživljavam kao svoj, da je to nešto neobjašnjivo – istakao je Đalović, pa povukao paralelu između igračke i direktorske karijere:

– Iskreno, baš sam pre par dana razmišljao o tome. Kao igrač, ja sam vodio računa samo o sebi. Ovo sada, funkcionerska uloga je izuzetno drugačija. Vodi se računa i o 25 igrača, o stručnom štabu… Nema radnog vremena, bukvalno po ceo dan sam u klubu. Dođem ujutru, odem i vratim se četiri-pet puta dnevno. Sreća je moja što živim blizu kluba.

Priseća se i ključnog trenutka za opstanak kluba:

– Dolazak novog predsednika opštine! Meni su rekli da je došao čovek koji voli fudbal, ali se ne zna da li će ući u klub. Na svoje lično insistiranje sam našao čoveka, bivšeg trenera Sašu Štrpca, koji me je odveo kod predsednika opštine. On nije ni imao predstavu kakva je situacija. Njemu su pričali da treba klub da se ugasi, da treba klub da promeni ime, da bi se dugovi očistili. Na kraju je, da kažem, malo i na moj nagovor, predsednik odlučio da ne gasi klub. Nakon toga je stavio svoje lično ime i otišao sa ljudima iz PMC-a i napravio dogovor da oni ubuduće budu sponzori kluba.

Razlika između Super lige i Prve lige je velika, pre svega finansijski. Međutim, Zemun ima svoj plan da se domogne elitnog ranga i tamo ostane što duže.

– Razlika je u infrastrukturi, pod broj jedan, i u finansijama. Nije realno da se mi borimo sa budžetom koji je otprilike 450 do 500 hiljada evra sa budžetom, evo na primer, Čukaričkog koji je pet ili šest miliona. Moje mišljenje je da milion i po može da pokrije sve troškove Super lige, da možemo da funkcionišemo normalno – rekao je Đalović i nastavio da govori o dugoročnom cilju:

– Zemun u najboljem trenutku da se plasira u Super ligu, s obzirom na skraćenje lige. Ja bih najviše voleo da se sad plasiramo i da izbegnemo to skraćenje i Prve lige, jer dve godine ispada po šest ekipa. Voleo bih da Zemun bude stabilan superligaš. Nadam se da za tri do pet godina možemo da uspemo da se uključimo, da se borimo za vrh tabele Super lige, za plej-of. Cilj nam je da probamo što više igrača iz Zemuna i Zemunove škole da izbacimo u prvi tim. Evo sad već imamo ponude za naša dva mlada igrača. Ja bih iskreno voleo da se mi sa njima plasiramo u Super ligu i da onda, samim tim i oni dobiju na većoj tržišnoj vrednosti i da mi zaradimo neki dinar.

Za kraj, Marko Đalović šalje poruku optimizma za ceo srpski fudbal.

– Hajde malo da gledamo pozitivno. Najlakše je samo crniti. Mislim da mi malo i potcenjujemo našu ligu. Iskreno da vam kažem, nikad veća sredstva finansijska u srpskom fudbalu nisu bila. Ja sam u Zemunu igrao Super ligu za pet do šest puta manju platu nego igrači koji sada igraju Super ligu. Do pre tri-četiri godine tereni su bili velika većina samo blato, amaterski rang. Sada kada gledate na Areni Super ligu Srbije, lepo je za videti. Istina je da nema publike. Voleo bih da imamo više ljudi na stadionima. To mi je ovde jedan od primarnih ciljeva, da se Zemunci vrate na stadion. Jer ja nikad u svom životu neću zaboraviti utakmicu Srpske lige, Zemun – OFK Beograd, kada je ovde bilo pet ili šest hiljada ljudi. Nezvanično, ta utakmica je proglašena za najbolju utakmicu Srpske lige ikada. E, ja bih voleo da se to dogodi opet – istakao je Đalović i poslao poruku javnosti:

– Hajde da svi zajedno probamo da se izdignemo. I taj Partizan, ja bih iskreno voleo da se digne. Pričamo svi o tom koeficijentu koji je izuzetno bitan za naš klupski fudbal. Pa okej, trenutno samo Zvezda donosi bodove. Hajde da i taj Partizan uđe u neko evropsko takmičenje, da nam i oni donose bodove. Hajde Vojvodina, Radnički Kragujevac, TSC, Čukarički. Zbog tih bodova se desilo da imamo pet predstavnika u Evropi. Tako da, ponavljam, ja bih voleo da malo pozitive uključimo u celu priču i da nam svima bude bolje – zaključio je Marko Đalović.

Milan Kuljić: Niko ovo nije očekivao, ali u jednom trenutku smo osetili da možemo! Najvažnije je da znamo ko smo, šta smo i šta hoćemo

I kao što je Đalović rekao, trener je najbitnija karika u timu. A Zemunov, Milan Kuljić, trenutno radi neverovatan posao na klupi.

U razgovoru za naš sajt analizirao je fantastičnu jesen, otkrio tajne svlačionice, govorio o uticaju iskusnih igrača poput Bena, ali i o stanju u prvoligaškom fudbalu. Na prvo pitanje, u čemu je tajna dominacije Zemuna ove sezone, Kuljić ističe da uspeh nije slučajan, već proizvod sistemskog rada.

– Nama zaista imponuje ta konstatacija da smo u saveznom rangu, na današnji dan, jedino mi neporaženi. Imamo i impozantan skor, imamo 12-6-0, tako da svi mi u klubu smo zapravo srećni i ponosni na taj rezultat. Mislim da je kontinuitet, pre svega, u pitanju. Mi smo i prošlu sezonu završili u plej-autu, doduše, ali smo bili ubedljivo prvi rešavanjem statusa dva kola pre kraja. Iskoristili smo tu vremensku mogućnost i za jedan selektivni proces. Mislim da smo se na leto dobro pojačavali u skladu sa potrebama, planski. Kvalitetno odrađen selektivni proces na leto, mojim saradnicima i meni, je dosta olakšao stvari u ovom trenažnom delu. Iskreiran je jedan dobar, zdrav ambijent u klubu. Zna se ko šta radi. Imam odnos pun poverenja, iskren odnos sa predsednikom Kovačevićem, sa direktorima Đalovićem i Kisom. Imam slobodu u radu i zahvalan sam zbog toga. To me čini srećnim, a ujedno to negde doživljavam i kao dodatnu odgovornost za sve. Za mene su igrači glavni protagonisti. Mislim da smo karakterno pre svega puno dobrog pogodili, kvalitet naravno da nije upitan. Tako da, simbioza svih tih stvari negde je možda rezultirala i ovim fantastičnim nizom.

Trener Zemuna, koji ima iskustvo rada u Partizanu i Radničkom iz Niša, naglašava važnost poverenja koje dobija od uprave kluba, što je retkost u domaćem fudbalu gde su promene trenera česte.

– Ja sam iz Partizana i došao ovde. Bio sam u stručnom štabu kod Aleksandra Stanojevića, jedno fantastično iskustvo za mene, raditi u velikanu srpskog fudbala. Jesu nam okolnosti bile jako teške, ali smo i u tom ambijentu funkcionisali i davali svoj neki maksimum, što i jeste poenta priče, da na dnevnom nivou da se tako trudimo da radimo i da utičemo na stvari koje su do nas. Mislim da je jako važno to što ove godine u Prvoj ligi Srbije nije toliko trenera promenjeno. Jer zaista je to stresno, ukoliko je odgovornost samo na jednom čoveku, onda to nisu pravilno postavljene stvari. Po logici stvari onda se i igra ziheraški, u grču. Prisutan je strah od greške i, naravno, onda praktično ne postoji mogućnost da se ispoljiš na najbolji mogući način. Igrači to prepoznaju i onda i oni tako nastupaju. Nastupaju onako kako i treniraju. U grču su onda svi kompletno i onda tu negde nema neke sreće. Mislim da su bolje, kvalitetnije, ukoliko može da se napravi neki iskren odnos, pun poverenja, gde prosto radi svako svoj deo posla.

Javnost sve češće govori o povratku Zemuna u Superligu kao o nečemu što je potrebno srpskom fudbalu.

– Možda ću sad biti malo subjektivan, ali zaista, po tradiciji, pa i organizaciono prethodnih godina unazad i po svim drugim elementima, mislim da Zemunu zaista pripada mesto u Superligi. U tom slučaju Gornja Varoš će biti još ispunjenija. Videli smo i na Kup utakmici, doduše to je naš bratski klub, igrali smo protiv Radničkog iz Kragujevca, ali zaista je bilo lepo učestvovati u takvom jednom događaju – ističe Kuljić, te se osvrće na to da ciljevi na početku sezone i nisu bilo ovako visoki:

– Istinu govoreći, ni najveći zagriženici i ljubitelji fudbala u Zemunu, naši simpatizeri, niko nije ovako nešto očekivao. Slagao bih vas kada bih rekao nešto tako. S druge strane, mi smo bili svesni svojih mogućnosti. Kažem vam, nama je za dlaku izmakao plej-of prošle godine. Završili smo prvi u plej-autu. Hteli smo da podignemo lestvicu, da pomeramo postepeno granice. Prvi korak ka tome je bio, s obzirom na to da se sprema reorganizacija lige, bio je ulazak u novi plej-of. Tako da je to bio neki prvi cilj, ono što smo postavili pred početak. Međutim, kako je išla sezona, negde i prirodno i ljudski, naravno sportski je da se preformulišu ciljevi, tako da smo u jednom trenutku prosto osetili da možemo, da nije to nešto nedostižno. Mnogo je važno da mi znamo ko smo i šta smo i šta hoćemo. I onda pričamo i na dnevnom nivou. Jako je važno da ostanemo opet skromni, da nastupamo tako, ali da nastupamo i sa puno vere u sopstvene snage i sopstvene mogućnosti, jer na kraju krajeva, to nas je i dovelo ovde gde smo sada.

Kuljić se osvrnuo i na trenutak kada je ekipa „prelomila” sezonu.

– Imali smo dobar start. Bilo je i nekih utakmica gde nam je sreća bila saveznik, i to se isto dešava u sportu. Teško mi je sad iz ove perspektive da kažem koja je to bila utakmica prelomna, al’ eto možda da kažemo Mačva Šabac kod kuće, gde smo odigrali zaista jednu onako i sadržajnu i takmičarsku utakmicu, gde smo pobedili i koja nam je eto možda trasirala malo više put. Imali smo zaista teške utakmice, eto Voždovac, ta utakmica kod kuće, derbi, je bila isto specifična jer nam je došla posle serije od tri vezana nerešena rezultata. Gde se već onako sve glasnije po medijima pričalo da, otprilike, Zemun pada, da nismo više konstantni. I onda eto, sad mogu vama da kažem, meni je to dobro došlo da iskoristim da motivišem svoje igrače. Oni su zaista odreagovali na pravi način i ta neka priča koja je išla da smo u padu i sa igrom i sa rezultatima, pomogla nam je da produžimo niz.

Na pitanje kako zadržati igrače „na zemlji” kada imaju dvocifrenu bodovnu prednost, Kuljić je rekao:

– Teško je, trudimo se da razgovaramo. Jeste, sve glasnije se priča o Super ligi. Tu su i navijači. Zemun je specifična sredina, onako dosta topla i kompaktna i onda na svakom koraku su te priče prisutne. I ono što smo mi mogli, mi nismo mogli da ugasimo te priče, to je bilo nemoguće, ali smo mogli da jasno i glasno da razgovaramo, da iz cele te situacije na kraju izađemo svesni i kao dobitnici. U svakom takmičenju, u svakom sportu, izuzetno teško je biti konstantan, izuzetno teško je praviti rezultate u kontinuitetu. I ja prosto, u zadnje vreme, pred utakmicu podsećam moje igrače na tako nešto, posle utakmice ostaje im da im čestitam i dalje i na karakteru i na potvrđenom kvalitetu, jer kažem, iz nedelje u nedelju, nije lako biti konstantan – istakao je trener Zemuna i osvrnuo se na svlačionicu:

– Fantastična grupa igrača. Ponosan sam na našu svlačionicu. Imamo igrače koji imaju ozbiljno iskustvo, akumulirano, koje pomažu mladim igračima koji su na početku svog nekog profesionalnog puta. Tu ima dosta dece iz Zemunove omladinske škole. Na njih sam takođe ponosan. Generalno ta simbioza mladosti i iskustva pretočila se u jednu fantastičnu i opštu i radnu atmosferu. Zaista je to privilegija, blagosloveni smo svi što smo deo ove priče. Stariji igrači jako puno pomažu. Srećan sam zbog toga. Oni imaju baš takvu i ulogu. Sportski sektor i direktori su zaslužni za naša pojačanja, oni su učestvovali u velikoj meri u realizaciji transfera i svega, ali sam u razgovoru sa tim igračima hteo da vidim i kakvi su… Jesam znao da su profesionalci, ali hteo sam da im približim i ulogu njihovu, da njihova uloga nije samo da budu na terenu, nego da očekujem i nešto više. Da, kako kažu, da nisi dobar onoliko koliko si dobar, nego koliko ove oko sebe učiniš boljim. I mislim da su se fantastično pronašli u tome. I Mladen Živković kao kapiten. Uopšte svi stariji igrači. Ben nam je došao kao poslednje pojačanje, ima fantastične savete mladim igračima. Korisno je imati ga u svlačionici. I da ne nabrajam, svi ostali stariji igrači, Plavšić, Milićević, nekog ću izostaviti… Ogromno igračko iskustvo. Svi su tu i svi daju neki svoj doprinos i ja sam srećan zbog toga.

Đalović je nešto ranije otkrio kako je Ben stigao u klub, dok Kuljić analizira situaciju sa trenerske strane.

– Imali smo dva razgovora u klubu. Jako pozitivan utisak je ostavio na mene tada. Nije bilo tajne, svi znamo kakav je igrač. To je jedan od najefikasnijih stranaca u srpskom fudbalu. Ono što je mene dodatno impresioniralo jeste način na koji on opšti, koliko je skroman, koliko je jednostavan. On se odmah pronašao u toj celoj priči i super je imati ga u trenažnom delu. Mislim, eto najjednostavniji deo kad radimo neki individualni, korektivni deo, ako radimo završnicu, prosto kada on prisustvuje, participira, svi su angažovaniji i onda sve je delotvornije i bolje. Tako da zaista izuzetno mi je drago što imam priliku da sarađujem sa takvim profilom, s takvim igračem, s takvim čovekom i profesionalcem. I kod protivnika svakako da postoji respekt kada je on u pitanju. Znaju njegove kvalitete, svi znaju da je pre svega ekstremno talentovan tehnički i taktički. Tako da pretpostavljam da i oni u pripremama utakmice, kao što mi analiziramo, skautiramo protivnike i tražimo neke njihove individualne i grupne i vrline i mane, isto tako i oni nas gledaju i kod njega mogu da vide egzaktne stvari, a to su asistencije, proigravanja, jednostavnu igru. Ono što je najteže. Najteže je igrati jednostavno.

Posebno mesto u ovoj priči zauzimaju navijači.

– Priča ne bi bila potpuna da ne spomenemo naše verne navijače, Taurunume. Prate nas na svakom koraku, ne broje kilometražu da nam pruže podršku i mi smo im zaista neizmerno zahvalni na tome jer, eto, naš su dvanaesti igrač. Da li igramo u Priboju, u Kruševcu, gde god da se pojavimo, oni su tu uz nas. Tako da, prepoznali su jednu dobru priču, podržavaju svoj klub i na današnji dan eto svi uživamo i zaista je biti lepo u Zemunu.

Kuljić je dao i svoje viđenje razlike između dva najviša ranga takmičenja i budućnosti lige.

– Razlika je evidentna, tu nema neke dvojbe. Evo sad smo bili svedoci, dosta Kup utakmica koje su pokazale da u uslovima u kojima igraju prvoligaši da praktično je razlika svedena na minimum. Mislim da infrastrukturno trebamo Prvoj ligi Srbije pomoći jer je kalendar već učinio da bude otežano. Od drugog avgusta do sredine decembra, to je predugačko takmičenje za naše klimatske uslove. Ne mislim samo na odigravanje utakmica, mislim i na trenažni proces. Teško je sprovoditi. I onda je pre svega to ključna stvar. Infrastrukturno, organizaciono, finansijski, to su neke ključne stvari. Kvaliteta ima u Prvoj ligi Srbije. Ja sam apsolutno siguran u to. Srpska ‘Cvajta’, kako je popularno zovu, je negde i teža za igranje. Bio sam u Super ligi i samostalno, bio sam i deo stručnog štaba, bio sam i u Radničkom iz Niša, onako drugačije se fudbal igra. Al’ to nije ništa novo, to nije da je kod nas. Generalno Cvajta je teža od Bundeslige i Segunda je teža od Primere, Čempionšip je teži od Premijer lige. Zahtevnije su, fizičkije su utakmice.

Trener lidera PLS podržava najavljeno skraćenje Super lige.

– Apsolutno. To su stvari koje podržavamo. Skraćenje lige će dovesti do koncentracije kvaliteta i to će se reflektovati dalje i na stepen, odnosno rang niže, na Prvu ligu Srbije, tako da to su dobre stvari i zaista mislim da pravim putem idemo. Mislim da je skraćenje nešto što će direktno uticati i na kvalitet. Okej, mislim i da to postepeno treba da bude, možda bi bio prevelik skok sa 16 na 12, tako da mislim da smo izabrali jedan okej model da idemo prvo na ligu od 14, ako pričamo o Superligi, a posle i na ligu od 12.

Zemun u zimski prelazni rok ulazi mirno, ali sa otvorenim očima.

– Svaki prelazni rok je prilika za novi selektivni proces. Non-stop pričamo na dnevnom nivou i pratimo. Trudićemo se da nastupamo u skladu kao što smo i letos radili, da to bude planski, u skladu sa potrebama. Nećemo se zaletati i dovoditi, gomilati igrače, da imamo na nekim pozicijama da imamo puno, nema potrebe za tim. Ali, u datom trenutku, ako se pojavi profil ili nešto za čim imamo potrebu, voleo bih da odreagujemo i verujem da hoćemo uraditi tako.

Za kraj, šta Super liga dobija povratkom Zemuna?

– Mislim da će svakako u atraktivnosti takmičenja da će to biti jedna ‘win-win’ kombinacija u Gornjoj Varoši i zbog navijača i zbog ambijenta. Sa druge strane, gde god se budemo pojavili dolaziće nemali broj naših navijača, simpatizera. Tako da, fudbal se na kraju krajeva i igra za navijače, za publiku. Mislim da u tom segmentu, a svakako i u ovom fudbalskom, što bi mene još više obradovalo, da ćemo imati šta da prikažemo – zaključio je Milan Kuljić.