Prva liga Srbije

Izvor: Zajednica

Fudbalski klub Mačva iz Šapca može da se ponosi s mnogo stvari iz prošlosti. Međutim, ono što nedostaje “Provincijskom Urugvaju” jeste igranje u najvišem rangu fudbala u Srbiji. Crveno-crni iz grada na obali reke Save su uspeli da se domognu Super lige 2017. godine, a već četiri pokušavaju da se vrate u istu. Sada su na dobrom putu, jer su na drugom mestu u prvenstvu pred sam početak plej-ofa.

Upravo pred finiš Prve lige Srbije, za sajt takmičenja su govorili predsednik kluba Filip Pejović i šef stručnog štaba Nemanja Glušica.

Za početak, predsednik kluba Filip Pejović je govorio o trenutnoj situaciji na tabeli, kakvi su bili ciljevi na početku sezone, ali i kakvo je stanje u klubu pred start plej-ofa.

– Nama je cilj od samog početka sezone isti. Ne mislim samo na ovu sezonu, još od januara 2024. godine, otkako sam došao na čelo kluba, želimo da se vratimo u Super ligu Srbije. Do pozicije u kojoj se danas nalazimo došli smo zahvaljujući studioznom, postepenom i temeljnom radu. Rezultat toga je drugo mesto na tabeli Prve lige Srbije i realna šansa za plasman u SL. Naravno, fudbal je nepredvidiv i izuzetno zahtevan, traži maksimalan fokus i potpunu spremnost. Svesni smo da nas u preostalih pet kola plej-ofa očekuje paklena završnica i da moramo biti na najvišem nivou kako bismo ostvarili zacrtani cilj. Veliki sam optimista, verujem da ćemo uspeti i potpuno sam fokusiran na to.

Stigli ste u januaru 2024. godine na čelo kluba, bio je to jako težak period za Mačvu. Igrali su Super ligu, onda ispali i dva puta bili u plej-autu Prve lige Srbije. Otkako ste tu, klub je došao do šestog meča u plej-ofu, a onda i baraža. Koliko je bilo teško podići klub i napraviti tim koji napada Super ligu kao stabilan prvoligaš?

– Da nisam verovao u sebe i svoje saradnike, kao i u to da možemo da vratimo Mačvu na put stare slave, nikad ne bih ni postao predsednik. Iza svega toga stoje velika vera, želja, strast i ljubav prema Mačvi. Jako dugo sam u klubu, došao sam još 1990. godine i prošao sam sve mlađe selekcije, onda bio prvotimac 20 godina, kasnije i trener, a eto, od januara 2024. godine sam i predsednik. Dobro poznajem kako sistem funkcioniše, njegove vrline, a posebno njegove mane. Odmah sam se uhvatio u koštac sa problemima koje sam nasledio i krenuo da ih rešavam postepeno.

– Najvažnije za klub poput Mačve je stabilnost, jer se onda to prenosi na teren. Da bi Mačva bila onakva kakva treba da bude, ključni su stručan rad i kontinuitet. Kao predsednik i kao klub stojimo iza trenera Nemanje Glušice, koji je postavljen za šefa stručnog štaba kad sam preuzeo predsedničku funkciju. Mlad je trener, spada u red najperspektivnijih u Srbiji. Verujemo u njega, njegov rad, posvećenost i znanje. Najvažnija načela koja su nas dovela do ovde su kontinuitet, stabilnost i fokus samo na kvalitet fudbala.

Trener Nemanja Glušica je došao u Mačvu i bio je asistent punih 20 meseci, a onda je preuzeo klub. Došao je do baraža, igrao je četvrtfinale Kupa. Šta biste rekli o njemu, već ste pomenuli da iza njega stojite i čvrsto verujete u njegove kvalitete?

– Sarađivao sam s njim u stručnom štabu i imao priliku da iz prvog reda vidim kako razmišlja, funkcioniše i kako vidi fudbal. Izuzetno je posvećen fudbalu i nisam imao dilemu ko će biti šef stručnog štaba Mačve. Tokom igračke karijere radio sam sa mnogo trenera, a sa nekima sam sarađivao i nakon nje, zbog čega verujem da mogu dobro da procenim ko kako radi svoj posao. U Nemanju Glušicu sam bio siguran od početka, a vreme i rezultati su to i potvrdili. Malo klubova u Srbiji odlučuje se da pruži podršku mladom treneru i produži mu ugovor. Razlog je taj što često klubovi „robuju“ nekim imenima i zavetima prošlosti. Mačva, međutim, nema taj problem. stojimo iza ljudi u koje verujemo i pružamo im punu podršku i sve potrebne resurse. Nemanja Glušica to zaslužuje i kao stručnjak i kao ličnost.

Mačva je ove sezone igrala četvrtfinale Kupa Srbije, ispali ste na penale od Grafičara. Prethodno ste napravili odjek izbacivši Partizan, pa i IMT?

– Jako sam ponosan na kampanju u Kupu Srbije. Mislim da smo predstavili Mačvu, ali i Šabac na najbolji mogući način. Što se tiče utakmice sa Partizanom, taj meč je pokazao koliko se ozbiljno ovde bavimo fudbalom. Jako mi je drago zbog toga. Pobeda protiv Partizana je pokazatelj koliko smo zapravo ozbiljan klub i koliko su nam ozbiljni i stručni štab, a i igrači. Mi smo 2018. godine u martu izbacili Crvenu zvezdu u četvrtfinalu Kupa, sada smo to uradili sa Partizanom. To su naša dva najveća fudbalska velikana.

Iz perspektive predsednika, kolika je razlika između Super lige i Prve lige Srbije? Sigurno je da ste o tome razmišljali i tokom sezone, a i sada kada se bliži kraj i imate realne šanse za plasman u istu?

– Naravno, velika je razlika između SL i Prve lige, naročito u organizacionom i infrastrukturnom smislu. Osim toga, razlika je i u igračima, jer veća finansijska sredstva vuku za sobom nešto drugo. Prva liga Srbije trenutno nudi šansu mladim i neafirmisanim igračima da dođu u fudbalsku orbitu. S druge strane, Super liga je esencija fudbala u Srbiji i kvalitetno je takmičenje, ma šta ljudi pričali. Prema mom mišljenju, Super liga je po samom kvalitetu visoko rangirana. Kada je reč o meni, razmišljam o svemu, ali prvo da skočimo pa da kažemo „hop“. Sada i proaktivno razmišljam o koracima koji se tiču samog kluba. Elementarna greška svakog tima koji se plasira u Super ligu iz Prve lige je to što promeni čitav igrački kadar. Dimenzije stadiona u Super ligi su identične, isti broj igrača je na terenu, a sve su to ljudi od krvi i mesa, pa nije ni toliko različit fudbal. Jeste, sigurno je da je kvalitetnija liga, ali mislim da Mačva ima igrače koji mogu da odgovore tim zahtevima.

Mačva u svojoj ekipi ima veliki broj igrača koji su iz Šapca i okoline, koliko je teško održati takvu filozofiju dovođenja igrača u ovim vremenima?

– Nadimak koji ponosno nosimo još od 1927. godine glasi „Provincijski Urugvaj“. Gen fudbalskog kluba Mačva, jeste taj što se kao klub uvek oslanjamo na svoju omladinsku školu i na mlade igrače. To osećam odlično jer sam dugo godina i sam bio domaći igrač u prvom timu Mačve, zato znam šta to znači za mentalitet našeg kluba. Trenutno od 26 igrača u prvom timu imamo 14 iz Šapca i okoline, to je više od 50 odsto ekipe što je retkost u fudbalskoj Srbiji. Uvek ćemo negovati taj imidž i karakter i nastojaćemo da istrajemo u tome što duže možemo. Ipak, znamo da to ne može uvek da se isprati, liga i takmičenje zahtevaju promene, a i biologija igra ulogu. Kada igrači uđu u godine, gledamo da pronađemo neku novu funkciju, ulogu i slično kako bi im pomogli u nastavku karijera.

Šabac nije toliko veliki grad, ali je sportu dao mnogo. Metaloplastika u rukometu, vaterpolo u poslednje vreme daje rezultate, ali je Mačva zaštitni znak. Koliko vama znači što je FK Mačva jedan od najposećenijih klubova u celoj Srbiji?

– To nam i te kako znači, jer, mi smo pravi srpski klub. Pomenuo sam nadimak „Provincijski Urugvaj“, mi postojimo 107 godina i nikad se nismo gasili. Sve vreme smo na istom mestu, stadion je praktično u centru grada, imamo isti grb i crveno-crne boje od osnivanja. Mi smo jedini klub od svih profesionalnih u Srbiji koji je igrao ligu stare Jugoslavije davne 1931. godine, pre Drugog svetskog rata. To dovoljno govori o istoriji i tradiciji kotrljanja lopte u Pocerskoj 1. Mačva je uvek u žiži i zanimljiva je, klub je oko kog se nešto dešava. To se prenosi sa koleno na koleno, iz generacije u generaciju. Zato nosimo veliku odgovornost, bar ja, to mi je najveća obaveza prema istoriji i generacijama da napravimo rezultat i odemo u Super ligu, jer Mačvi je tamo mesto. Imali smo poznate igrače poput Ivica Bek, Mikica Arsenijević – Balerina, Voja Rogić, Stevan Ćele Vilotić, Vojkan Melić, Nebojša Zlatarić, Miroslav Đukić, Zoran Riznić… Klub smo svetle i duge tradicije.

Jedan od ključnih problema u fudbalu jeste i finansiranje. Kako izgleda finansiranje kluba kao što je Mačva u Prvoj ligi Srbije?

– Naš budžet nije veliki I to mogu otvoreno da kažem. Želimo da se bavimo fudbalom na neki drugi način, onaj koji je fokusiran isključivo na stvari na terenu. U svetlu toga mi imamo stabilan igrački kadar i stručni štab i sva razmišljanja su u tom smeru. Kad je reč o sredstvima, moram da raspolažem „domaćinski“, na taj način moram da vodim klub. Što se tiče budžeta, Grad Šabac čvrsto stoji iza Mačve. Da nije Grada Šapca, ne bi postojala Mačva kao klub. Najveći deo budžeta dobijamo od njih, a onda su tu prihodi od sponzora i donatora. Imamo i prihode od takmičenja, kao i eventualnih transfera. To je konstrukcija i izvori naših prihoda. Naš budžet nije veliki, čak je i prosečan za Prvu ligu Srbije. Kad bismo gledali ostale klubove, mi nismo u vrhu po budžetu. Takođe, treba animirati ljude i razgovarati s njima, jer ima dosta sposobnih ljudi, privrednika, koji hoće da pomognu klubu i to je moj posao koji moram svakodnevno da radim.

Godinama ste bili fudbaler, a onda ste iz kopački prešli na poziciju pomoćnog trenera, pa sada i predsednika. Kakav je osećaj, kako izgleda ta tranzicija?

– Drugačije je, naravno. Mnogo mi je značio period od dve i po godine u stručnom štabu, jer sam tada napravio prirodan prelaz iz kopački pored terena. Posmatrao sam igru iz drugog ugla i učio kako funkcioniše ceo proces. Smatram da nije dobro ići direktno iz kopački na neku funkciju. To je, po mom mišljenju, pogrešan put. Dok ste igrač, fudbal gledate iz svoje perspektive, pred sobom imate samo zahteve trenere i da na treningu dajete 100 odsto. Kao trener, već razmišljate o grupi, o organizaciji igre i trenažnom procesu. Kada ste u rukovodećoj ulozi, odnosno na funkciji generalnog menadžera, kako bih ja nazvao ovu svoju, odgovornost je mnogo šira. Tu su finansije, marketing, organizacija kluba, ali i sportski segment, tim, stručni štab i način na koji želimo da izgledamo na terenu. Na kraju, najvažnije je kako igra prvi tim. Teren je ono od čega klub živi. Biti igrač je najlepše, ali sve dolazi u svoje vreme. Ja sam kroz sve te faze prolazio postepeno i prirodno stigao do ove pozicije. Danas svoju ulogu vidim kao nekoga ko je posvećen klubu 24 časa dnevno, kako bi Mačva funkcionisala na pravi način. Svako vreme nosi svoje, kada je vreme za igru, igra se, a kada se završi, dolazi vreme za nove izazove. Trudio sam se kroz ceo život da se spremim za tu narednu ulogu.

Kada je Mačva ušla u SL, bili ste kapiten, a Vaša izjava „Nisam sanjao Zvezdu, ni Partizan, već Mačvu u Super ligi Srbije“ se i dalje prepričava. Koliki je to motiv da sve ponovite kao predsednik kluba?

– Što se tiče te izjave, ona je bila moj motiv cele karijere, jer se moja karijera svodila na to da sa Mačvom uđem u SL. Sada ću otkriti i zašto. Mačva je igrala 1992. godine baraž za ulazak u Prvu ligu Jugoslavije sa Spartakom iz Subotice, ja sam bio dete i imao sam 10 godina, trenirao sam tu. Ispali smo od Spartaka iz Subotice u tom dvomeču i bilo je raznih kontroverzi, ali da ne ulazim u to. Tada je javno mnjenje, ali i ljudi iz kluba, pričali kako bi se Mačva razvila kao klub da je tad ušla u Prvu ligu. Kao detetu su mi u glavi ostale te reči i to me je vodilo kroz celu karijeru. Kasnije, video sam kapacitet i potencijal kluba s jedne strane, a sa druge strane odsustvo ambicije tih ljudi koji su vodili klub u tom prethodnom periodu. Oni nisu pravili iskorake i nisu imali ambicije da odvedu klub u Prvu ligu Jugoslavije ili kasnije SL Srbije. To je formiralo tu rečenicu i moj cilj. Na sreću ljudi koji su učestvovali u tome, mojih saigrača i mene, uspeli smo to da ostvarimo 2017. godine. Osvojili smo Prvu ligu Srbije i plasirali smo se u SL. Mačva je pre toga najviši rang igrala 1952. godine, što znači da smo posle 65 godina uspeli to da ponovimo, a onda smo igrali i polufinale Kupa. Ove sezone smo takođe pokazali da kao klub imamo kapacitet da osvojimo Kup u nekoj perspektivi, koliko god to zvučalo čudno, možda i pretenciozno, ali daleko od toga. Mačva je to kroz istoriju pokazala, sad smo bili nadomak i krivo mi je jer bi to bio spektakl u Šapcu. Biće prilike u narednim sezonama, ali ovo je priča o tome koliko je Mačva velik klub i koliko treba da idemo ka najvišim ciljevima. To je moj cilj, ali i moja misija kao predsednika.

Na kraju, koju bi poruku Filip Pejović poslao fudbalskoj Srbiji?

– Mi imamo jedan i jedini fudbal, a to je srpski fudbal. Zato prema njemu treba svi akteri i činioci, naročito predsednici klubova, a onda idemo ka dole u vertikalnoj hijerarhiji, sportski direktori, direktori omladinskih škola, šefovi stručnih štabova, treneri i na kraju igrači. Svi mi kao činioci treba da razmišljamo pozitivno o srpskom fudbalu i svako treba da da mali doprinos da bi srpski fudbal bio bolji sutra. Siguran sam da mi to zajedno možemo. Mi, tu mislim na funkcionere, imamo obavezu prema srpskom fudbalu da se naš klub takmiči na način koji je najbolji mogući i koji će doneti najbolje moguće srpskom fudbalu. Naravno, uvek da idemo na pobedu.

Za sajt Super lige Srbije govorio je i šef stručnog štaba Nemanja Glušica.

Odlični rezultati su iza kluba u ovoj sezoni, trenutno ste drugo mesto, počinje plej-of. Kako se osećate pred ovih ključnih pet utakmica?

– Kada je reč o sjajnim rezultatima ove godine, mislim da mi već dve i po godine, otkako je nova uprava ušla u klub i ja kao šef stručnog štaba, imamo dobar rezultatski kontinuitet. Prošle sezone smo bili u samom vrhu, igrali smo i baraž za popunu SL Srbije, ispali smo od Radničkog iz Niša… Ove godine smo napravili i taj stepenik gore. Kad je reč o plej-ofu, to je samo nastavak prvenstva, ni ne gledamo unapred tih pet kola. Išli smo utakmicu po utakmicu, nastavićemo tako i ovoga puta.

Da li postoji neka vrsta pritiska od strane navijača, uprave baš zbog toga što ste sada napravili taj korak više u odnosu na prethodnu sezonu?

– Ne osećam nikakav pritisak. Takav sam čovek da sam dovoljan sam sebi što se tiče pritiska, trudim se da u svom poslu radim maksimalno detaljno i da sam sebi nabijam pritisak. Što se tiče rezultatskog pritiska, to ne. Privilegija je to što imamo dobar rezultat, što radim posao koji volim i što radim sa grupom igrača koju sam uz upravu kluba selektirao i gde su svi ljudski dobri momci. Ne osećam pritisak, već samo privilegiju i zahvalnost Bogu što sam tu gde jesam.

Mačva ima zanimljiv tim, više od 50 odsto momaka dolazi iz Šapca i okoline. Okosnica tima su mladi fudbaleri, a tek poneko ima preko 30 godina. Kakav je osećaj za Vas raditi sa momcima koji su željni dokazivanja?

– Sjajno je. Radio sam 10 godina u omladinskoj školi Zemuna, bio sam direktor škole i vodio sam razne selekcije kluba, pa sam navikao na to da radim sa mladim igračima. Generalno, za je mene motiv da te igrače unapredim i da na pravi način napravimo dobru saradnju. Čast mi je i privilegija da radim s ovakvom grupom momaka, pogotovo sa igračima kod kojih ima prostora da se unaprede. To mi je veliki izazov i tim stvarima prilazim sa još više entuzijazma i voljnog momenta.

Pomenuli ste Zemun, došli ste u Mačvu na „mala vrata“. Bili ste direktor škole, onda asistent, pa ste ih preuzeli u ne toliko zahvalnom momentu. Koliko znači poverenje Mačve?

– Kao mladom treneru, poverenje kluba uvek znači. Sigurno je to da nijedan klub ne bi menjao trenera da sve ide kako treba sa rezultatima. Svaki trener preuzima ekipu u delikatnom momentu, tako sam i ja morao. Imao sam ambicije i prešao sam u seniorski fudbal, nisam se libio da prihvatim izazov. Mnogo mi znači što sam skoro tri godine šef stručnog štaba u Mačvi. Sve ovo vreme osećam podršku i kluba i rukovodioca, što i te kako znači. Daje mi to odrešene ruke da mogu da radim što bolje.

Trend srpskog fudbala je takav da se treneri često menjaju. Ipak je Nemanja Glušica još letos produžio ugovor sa Mačvom i obavezao se na nešto dužu saradnju. Da li je moguće na drugačiji način napraviti kontinuitet u rezultatskom smislu?

– Ne, sigurno da nije moguće. Neko sam ko smatra da u životu šta god da se radi, kakav god da je posao, verujem samo u sistem. Ako trener ne postavi svoj sistem i način rada, mislim da je nemoguće napraviti rezultate. Da ne pominjemo to da bi trener u većem delu trebalo i da selektira ekipu koju trenira. Nijedan taj trener ne može za tako kratko vreme da napravi sistem i kontinuitet ako postoji neki pritisak i „mač nad glavom“ da sutra može da bude smenjen.

Utakmica protiv Partizana i izbacivanje iz Kupa je Glušicu i Mačvu podigla u orbitu srpskog fudbala. Koliko je taj meč bio važan za čitavu ekipu?

– Posmatram taj meč sa Partizanom na isti način kako sam ga posmatrao i uoči tog meča, ali i nakon istog. Bila je velika utakmica za nas, veliko dokazivanje za nas kao klub, za igrače i za stručni štab i za mene kao šefa stručnog štaba. To je bila jedna lepa pobeda koja nam je dala vetar u leđa da posle te utakmice napravimo rezultate u prvenstvu. To je utakmica koje ću se u svojoj karijeri sećati uvek.

Pitali smo i Filipa Pejovića kolika je razlika između Super lige i Prve lige Srbije iz ugla predsednika. Sada isto pitanje i za trenera, koji je ove sezone već dva puta pobeđivao klubove iz najjačeg ranga srpskog fudbala, koliko je Mačva daleko od SL Srbije?

– Mislim da je Mačva vrlo blizu SL Srbije, to pokazuju rezultati i to što smo u vrhu Prve lige Srbije. Mislim da je razlika između Super lige i Prve lige Srbije pre svega u finansijskoj moći, jer tamo ekipe imaju veće budžete, pa mogu da priušte i bolje infrastrukturne uslove za rad i da dovedu bolje igrače, na tržištu su dosta jači. Samim tim kad ti klubovi igraju između sebe, oni imaju jače utakmice i napreduju u toku godine. Prva liga Srbije je sveukupno slabija od Super lige, što je i logično. Naravno, ima i u Prvoj ligi Srbije izuzetaka gde klubovi dobro rade, pogotovo „domaćinski“, imaju dobru infrastrukturu koja može da se unapredi upravo kroz SL Srbije. Kad se napravi neka paralela, sigurno je to da je razlika. U Super ligi imamo Zvezdu, Vojvodinu i Partizan, koji su finansijski moćniji od svih ostalih klubova i kvalitetom odskaču.

Iz ugla trenera, koliko će skraćivanje Super lige Srbije doneti pospešenju tog kvaliteta? Takođe, imamo situaciju u kojoj se čak 10 klubova bori za opstanak u Prvoj ligi Srbije?

– Svake reforme koje su dobre i sistemske bi trebalo da donesu promenu. Naravno, mislim da je smanjenje sigurno dobro i mislim da bi i Prva liga Srbije trebalo da se smanji za određeni broj ekipa. Kao trener da komentarišem da li je to dobro urađeno da šest timova ispada, ako mene pitate, trebalo bi da ispada šest timova iz lige koja se skraćuje, a ne lige koja se ne skraćuje. To je po mom mišljenju greška, jer onda od 10 klubova u plej-autu ispada šest, što je više od pola ekipe koje napuštaju takmičenje.

Koliki je podstrek za druge klubove u Prvoj ligi Srbije i to što je Radnik iz Surdulice uradio? Ušli su iz Prve lige Srbije u Super ligu, Marko Jakšić je sjajno vodio, a tim je sada na korak do plasmana u plej-of već u prvoj sezoni?

– Sigurno je da taj Radnik može da bude podstrek. Pokazali su da u poslednje dve godine rade sistemski dobro, pre svega veliko poštovanje za kolegu Jakšića koji je napravio veliki rezultat i zaradio je transfer u Čukarički. Takođe, Radnik pokušava da se unapredi infrastrukturno. Dobili su novu podlogu, čujem da su u planu fitnes i medicinski centar. Imaju i letnje kampove gde pokušavaju da proberu mlade igrače. Mislim da je to dobar tim i da pokazuju da rade sistemski dobro, što se akumuliralo na rezultat i ove godine bi trebalo, ne samo da ne budu ugroženi za opstanak, već i da naprave ozbiljan uspeh.

Kakav je plan Nemanje Glušice za budućnost, gde sebe vidi za pet, deset godina?

– Trenutno sebe ne vidim u nekom drugom klubu, već vidim sebe sa Mačvom u SL Srbije. Imam ugovor na još godinu i po dana sa ekipom i ne razmišljam o drugim stvarima, to je prvo. Kao drugo, neko moje razmišljanje kao trenera je da volim da u sredinama u kojim radim ostavim trag i pečat, a za to je potrebno vreme. Nisam neko ko voli da menja često sredine, volim da imam odrešene ruke, kontinuitet u radu i da sa ljudima u klubu pravim sistem koji će se kroz vreme akumulirati u rezultate, kao sada u Mačvi. Tu mislim na pravljenje i promovisanje igrača, rezultati na terenu. To je put kojim želim da idem. Gde se vidim? Da ne pričam unapred, ali svi bismo mi voleli da radimo na najvišem nivou. Sebe vidim u SL Srbije kod nas, a onda i u inostranstvu. Mislima sam u Šapcu i Mačvi, a to je jedino bitno sada.

Na kraju, upitan je i trener Mačve o poruci za srpski fudbal, a imao je i jednu jako interesantnu poruku za sve.

– Mi Srbi smo mnogo talentovana nacija za sve ekipne sportove. Ne bih odvajao fudbal od košarke, a u košarci imamo više uspeha. Mislim da uz jedan sistemski rad u svim kategorijama od mlađih do seniorskih, pa uz klubove i ta takmičenja koja treba da budu organizovana i kvalitetna, da uz talente koje imamo i koji tek dolaze, možemo da pravimo mnogo bolje rezultate i reprezentativne, ali i klupske na nivou Evrope. Eto, to je moja poruka.