Klub u fokusu – FK Loznica
Izvor: Zajednica
Fudbalski klub Loznica je na leto, tik pred početak sezone, saznao da će igrati u Prvoj ligi Srbije. Brzo je sklopljen tim, reagovalo se ekspresno na novom Lagatoru, a sada o ovom klubu pričamo kao o novom potencijalnom učesniku Super lige Srbije, pošto se nalazi u veoma dobroj poziciji u plej-ofu takmičenja.
Loznica je doigravanje otvorila pobedom protiv Voždovca (2:0) i tako najavila borbu do samog kraja Prve lige Srbije. Za sajt takmičenja o tome je govorio i predsednik kluba Željko Marković.
– Veoma dobro smo krenuli u plej-of, koji smo počeli sa četvrte pozicije. Imali smo možda nekoliko pehova, gde smo mogli da dođemo i do većeg broja bodova, ali dobro. Zadovoljni smo time što smo se plasirali među šest ekipa. Prva liga Srbije je jaka i kvalitetna kao nikada do sada. Verovatno će i sledeće sezone biti još jača sa ovim timovima koji ispadnu iz Super lige… Što se nas tiče, mi već sad imamo ambicije da, ako bude bilo šanse, osvojimo dovoljan broj bodova i plasiramo se u Super ligu već ove sezone.
Loznica je slavila protiv Voždovca, drugoplasirana Mačva ima devet bodova više, a do kraja su ostale četiri utakmice. Koliko u ovom trenutku razmišljate o potencijalnom plasmanu u Super ligu?
– Naravno, naš cilj i jeste da se mi plasiramo u najviši rang i bilo bi odlično ako to uspemo već ove sezone. Mi u Loznici imamo dobru infrastrukturu, Grad Loznica nas podržava i pomaže u velikoj meri. Naše mesto je u Super ligi Srbije. Naravno, ako to ne uradimo ove sezone, svakako ćemo već ovog leta krenuti u projekciju oko plasmana u elitu srpskog fudbala.
Koliko je daleko Loznica od Super lige Srbije, kako igrački tako i organizaciono?
– Ovde ću sada morati malo da budem pristrasan, ali veoma iskren. Loznica sa ovom organizacijom i funkcionisanjem samog kluba, mi već pokazujemo ozbiljan nivo. Imamo još osam mlađih selekcija koje se takmiče u drugom rangu takmičenja, stvaramo već sada dosta dobar omladinski pogon kako bismo crpeli igrače iz svoje škole, domaće igrače. Zato ću reći, da ne preteram, da smo među sedam ili osam klubova u Srbiji što se tiče same organizacije. Opet, s druge strane, što se tiče igračkog kadra, trebaće nam pojačanja za Super ligu, ali i ako ostanemo u Prvoj ligi Srbije, imamo plan da dodamo četiri-pet kvalitetnih igrača i da nastavimo borbu i iduće sezone.
Sve je otvoreno, četiri kola do kraja, Loznica bi mogla da dobije klub u Super ligi. Kakav je odnos u gradu prema fudbalu, koliku podršku osećate u ovom periodu?
– Sve je moguće u ta četiri kola, a moram da kažem i da imamo veliku podršku grada, ali i ljudi koji vode ovaj naš grad. Pazite, to je važan deo, ali je nedovoljan da sve pokrijemo i onda imamo još sredstava iz kojih se finansiramo. Ne bih ulazio u to kako rade drugi klubovi, ali što se tiče troškova, Loznica nema dugovanja ni prema igračima, zaposlenima u klubu, prevozu, smeštaju… Funkcionišemo savršeno i imamo podršku iz grada. Evo, sada na meču protiv Voždovca smo imali i dosta naših lokalnih navijača, ali i onih koje je posao odveo u Beograd. Podiže se svest sa ovim što radimo, a ako bismo ušli u Super ligu… Siguran sam da bi bio pun i ovaj naš novi stadion koji prima 8.000 gledalaca.
Početak sezone je bio turbulentan. Saznali ste da upadate u Prvu ligu umesto ekipe Mladost GAT. Imali ste 10 dana da sastavite tim i počnete takmičenje u Prvoj ligi, kako je to izgledalo?
– Bilo je jako teško, jer situacija je bila takva da smo mi u tom trenutku superligaš koji ima ambiciju da napadne Prvu ligu Srbije. Naravno, oni kvalitetniji igrači ne dolaze tek tako u Srpsku ligu, ne spuštaju se do trećeg ranga u srpskom fudbalu. Opet, mi kao klub smo i tu imali pol-poziciju jer svi fudbaleri komuniciraju međusobno i znali su kako pravimo zdravu priču. Na kraju su se kockice poklopile, taj period je ostao iza nas, a sada kad se osvrnemo na to i pogledamo šta smo sve uradili… Zaboravili smo to leto.
Loznica nema dugovanja, otkako ste na mestu predsednika isplatili ste sve zaostale dugove bivšim igračima, plate u klubu su na vreme… Prava idila. Koja je tajna?
– U momentu kad sam preuzeo klub, mi smo bili podstanari dok se ovaj stadion gradio. Treba da istaknemo i to da je Loznica i tada, pre izgradnje ovog stadiona, imala jedan jako dobar, imala je tri pomoćna terena, odlične uslove. Sada smo dobili stadion koji je najlepši u Srbiji, ali i pre toga su bili dobri uslovi. Tri pomoćna terena, sobe gde su nam spavali igrači, restoran, prostorije… Bilo je dobro, ali što se tiče dugovanja… Loznica je oduvek bila stabilan klub, to nije samo slučaj sada. Loznica je jedan od retkih klubova koji se nije gasio nikada od svog osnivanja, niti je dodavao godine, menjao nešto, dodavao imena klubu… Mi smo oduvek na stabilnim nogama. Kad sam došao, sagledao sam situaciju i šta se dešava, na koji način, zato nam je uvek bio cilj da radimo u onim okvirima koje su nam mogućnosti. Svi ti igrači koji su u timu sada ili koji su bili, ljudi koji rade u stručnom štabu, treneri u mlađim selekcijama, oni žive od tih sredstava. Ljudski je i normalno da im se omoguće sredstva za normalan život. Pomogao nam je grad, pomogli su nam određeni ljudi koji vole klub. Evo, ispričaću i jednu situaciju… Jednom igraču i treneru smo dugovali 3.000.000 dinara, a to nismo ni znali dok nismo stigli u klub. Brzo smo reagovali, angažovali smo se i uz naporan rad smo doveli čitavu situaciju da funkcioniše na ovom nivou bez dugovanja.
Kako funkcioniše finansiranje kluba? Prva liga i Super liga su poprilično različite u tom smislu?
– Mislim da smo stavili klub na zdrave noge, to za sada, a normalno je to da je veliki prelaz iz Prve lige do Super lige u igračkom kadru i da bi tu trebalo da nađemo nova sredstva. Naravno, spremni smo na sve to. Imamo razgovore o sponzorstvu sa jakim firmama i uticajnim ljudima koji bi mogli i hteli da daju doprinos kako bismo postali stabilan superligaš. Imamo i u našem gradu nekoliko firmi koje su jake, imućne, ali dok ne dođe do Super lige… To je sve malo drugačije. Izazov će biti za grad, a i sve nas da se domognemo elite. Mislim da u ovim trenutnim uslovima i u ovoj našoj ligi, mislim da smo prvi pik za plasman u rang iznad zbog svega što smo napravili. Zaslužujemo to. Pokazujemo nešto, imamo dobre i prijateljske odnose sa svima, dobar smo domaćin klubovima, novinarima, sportskim radnicima… Uspeli smo da podignemo sve to na jedan zavidan nivo.
Loznica je nedavno dobila novi stadion, jedan je od tri grada, pored Zaječara i Leskovca, koji se može pohvaliti novitetom. Da li je to neka vrsta pritiska da morate da napravite rezultat ili je više neka motivacija?
– Bez pritiska nema dobrog rada i dobrih rezultata. Tako je i u privatnom životu, pa i u porodičnom i poslovnom. Svuda, a pogotovo u sportskom životu, važno je imati neki cilj. To samo po sebi i jeste opterećenje, ali ne gledamo to sa te strane. Kad sam došao u klub, rekao sam da ćemo podvući crtu posle pet godina, da ćemo onda posle osam godina videti da li zaslužujemo sve to što nam se dešava i da li smo napravili rezultat. U ove tri godine smo nešto pokazali, ali to nije pritisak. Loznica je grad koji zaslužuje klub u Super ligi Srbije. Takođe, ono što bih istakao je da imamo deo Istočne Bosne, gde ljudi vole da gledaju fudbal i Loznicu. To nije pritisak, već imperativ da radimo jače i bolje, da dođemo do toga da Loznica ode u Super ligu i da Loznica znači nešto u srpskom fudbalu.
Dolazak u teškom trenutku na mesto predsednika, bio je to februar 2023. godine, a onda ste kasnije i ispali u Srpsku ligu. Kako je bilo preuzeti odgovornost u tim momentima?
– Kao što sam rekao, znao sam gde dolazim. Klub je bio u takvoj situaciji da je bio na mestu koje ispada iz lige. Uspeli smo da se pomerimo malo gore na tabeli, ali je bio veliki zaostatak. Borili smo se i na kraju su nam dva boda falila da ostanemo. Kad sam došao na čelo kluba, pričao sam sa ljudima iz Gradske uprave i rekao sam da nema šanse da ostanemo, ali da dolazim da stvaramo i radimo na tome da napravimo dobar klub. Ništa ne može preko noći, treba neko vreme. Shvatio sam to kao odgovornost, zato bih rekao da to nije bilo uopšte teško. Jednostavno, u tom momentu nije moglo sve olako da se ostvari. Pravili smo klub, radili smo na tome, sad značimo nešto u Prvoj ligi Srbije.
Ispali ste u Srpsku ligu na leto 2023. godine, tri godine kasnije se borite za Super ligu. Kako?
– Veliki rad stoji iza toga, a osim rada treba imati i petlju, kao i znanja i iskustva. Taj trud uz neko iskustvo u proteklim godinama došao je do izražaja. Rad, rad i samo rad… Tu treba i malo te sportske sreće, valjda sreća prati hrabre i zato smo došli do toga.
Da li ste u protekle tri godine pomišljali da napustite klub tokom perioda u Srpskoj ligi, šta vam je bilo najteže?
– Nije bilo baš takvih situacija. Potrebne su godine da se napravi rezultat, u sportu, u životu, tek posle pet godina se može reći da li smo nešto uradili ili ne. Izdvojiću jedan momenat koji mi je bio težak, nisam hteo da napustim čelo kluba, ali mi je bilo teško. Igrali smo protiv Voždovca u drugom kolu Prve lige Srbije, a samo kolo pre toga smo igrali protiv Zemuna sa ekipom koju smo sastavili iste sedmice i primili smo gol kojim smo izgubili u 95. minutu. Ako nismo zaslužili tri boda, jesmo jedan. Onda vikend posle Zemuna, nama u goste dolazi Voždovac, koji je u prvom kolu igrao protiv FAP-a iz Priboja. Pazite, FAP je pre toga bio s nama u Srpskoj ligi i daleko su bili kvalitetniji, bili su prvi, a izgubili su 7:1 od tima koji dolazi nama u goste. Na tom meču je bila i prva dama kod nas u poseti, ona je naša sugrađanka i baš često nam dolazi u goste, prati naše utakmice i to nam je drago. Počeo je meč i već u sedmom ili osmom minutu primamo gol, 1:0 za Voždovac. Odmah sam pomislio: „Kad su dali FAP-u sedam golova, a protiv nas postigli jedan već u osam minuta, daće nam 10 do kraja. Biće bruka.” Brzo smo se vratili u igru, a onda smo došli i do remija 1:1. Na sreću, sve se dobro završilo po nas, ali to mi je bio jedan od težih momenata, to mi je ostalo kao kost u grlu. Samo to razmišljanje da će se desiti katastrofa i pitanje: šta smo to uradili? Imali smo 10 dana, napravili smo ekipu, da li smo pogrešili jer je razlika ogromna? Srećom, evo vidimo kako stvari sada teku po nas.
Jedna stvar koja je dosta zaparala javnost je i onaj komšijski derbi protiv Mačve. Klub se javio na mrežama, ali vi niste. Kako sada gledate na taj meč?
– Ta situacija nam je baš onako… Pristrasan sam uvek, ali ovo moram da kažem. Derbi između Loznice i Mačve postoji još od 1919. godine. Ne bih ikoga da potcenim i omalovažavam, ali mi smo najstariji klubovi u Zapadnoj Srbiji. Taj meč između nas i Mačve je veliki derbi koji traje preko 107 godina. Mačva je uvek naš rival, mi smo dobri sportski prijatelji, jer imamo ljude s kojima smo igrali fudbal u mlađim selekcijama, a onda i starijim. Nama je važna i prijateljska utakmica protiv njih, a kamoli ova takmičarska. Posle tog meča koji je završen 0:0, nisam hteo da se oglašavam, bilo je signala sa svih strana, ali nisam. Kad pogledamo, ta tri boda su mogla da nam znače da budemo na drugom mestu već sada. Bili smo u usponu forme, nismo izgubili 10 ili 11 utakmica, u ovoj ligi je teško dati gol, a da neko poništi čist… Srpska javnost je sve videla, to je jedino što ću reći. Ta situacija je bila greška mladog pomoćnog sudije, ali i greška glavnog koji nije prepoznao situaciju. Slično se i nama desilo u Vranju, kad je sudija podigao ofsajd, a onda pričao sa glavnim i priznat je gol. Tad je sve bilo komplikovanije nego sada, sedam igrača je bilo ispred Motike. Oštećeni jesmo, ali ne mislim da je to iko namerno uradio, slučajno se dogodilo. Voleo bih da pohvalim Fudbalski savez Srbije, ali i sudijsku organizaciju, sve je bilo uvek korektno sem te situacije sa Mačvom. Možda bih izdvojio i meč sa Čačkom, ali neću da kukam. Teško je pao taj nepriznati gol, igrači su malo pali, ali im uvek pričam da su za pobedu potrebna dva gola. Nema veze, idemo dalje, greške su sastavni deo sporta.
Šta je glavni cilj vas kao predsednika FK Loznica?
– Prvi cilj je da dođemo do Super lige Srbije. Nadam se da ćemo doći do toga, a onda i da ne igramo epizodnu ulogu, već da se pitamo, što i zaslužujemo zbog infrastrukture. Kad uđete na naš novi stadion, vi mislite da ste u Londonu, Berlinu, Cirihu… Zato mislim da ovaj klub zaslužuje Super ligu, a onda idemo i dalje, do UEFA takmičenja u narednih pet godina. Još jedan cilj koji smo stavili ispred sebe vezan je za mlađe selekcije. Kadeti i omladinci su dobro plasirani i dobro se takmiče u Prvoj ligi Zapadne Srbije, pioniri su u višem rangu, njih čeka razigravanje sa ekipama iz Istočne i Južne Srbije za plasman u Kvalitetnu ligu Srbije. Cilj je da jedna od te tri ekipe zaigra u Kvalitetnoj ligi Srbije, jer je to strateški cilj za omladinsku školu. Opet ponavljam, imamo deo Istočne Bosne koji gravitira ka nama, a tamo ima mnogo talenata i mogli bismo da ih uključimo kod nas, da imaju dobre uslove ovde i da ne moraju da idu čak do Beograda.
Na kraju, Željko Marković je poslao i poruku srpskoj javnosti.
– Ja bih voleo da se navijači, da se kompletna javnost više uključi u sport. Da mnogo češće posećuju stadione, utakmice i to ne mislim samo u fudbalu. Svi sportovi u Srbiji zaslužuju veću pažnju i više podrške, više publike na stadionima. Na Zapadu je to deo kulture da se vikendom ide na utakmice. Zato bih poručio navijačima da ih čekamo na stadionu i da želimo da ih vidimo.
